NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANA SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE SAMOODBRANE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORENJE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKE VESTINE BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA BORILACKA VESTINA KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE KOMBINOVANE BORILACKE VESTINE MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MMA MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS MIXED MARTIAL ARTS JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JU JUTSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JIU JITSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JU-JUTSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JIU-JITSU JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO JUDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO AIKIDO KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE KARATE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE SELFDEFENSE Samoodbrana je termin koji je poznat većini ljudi, ipak često se tumači površno i pogrešno. Pod samoodbranom ljudi najčešće podrazumevaju sposobnost odbrane od fizičkog napada odgovarajućim fizičkim odgovorom i poistovećuju je sa treniranjem borilačkih veština i borilačkih sportova. Iako ova tri termina (samoodbrana, borilačke veštine i borilački sportovi) poseduju veliki broj zajedničkih elementa i karakteristika, isto tako između njih postoje i značajne razlike. Samoodbrana se može definisati kao sveukupnost posedovanja odgovarajućih fizičkih veština i sposobnosti, zatim verbalnih veština, sposobnosti procenjivanja i predviđanja situacija kao i usvajanje ispravnih moralnih načela i karakternih osobina koje nam mogu pomoći da uspešno izbegenemo, da se odupremo ili u ekstremnom slučaju preživimo nasilnički napad. Iz definicije možemo videti da samoodbrana obuhvata usmereni razvoj svih dimenzija ličnosti, a ne samo njenu fizičku stranu. Razlog za to je što samoodbrana počinje mnogo pre nego što dođe do fizičkog napada. U razgovoru sa osobom koja potencijalno može da bude napadač, način na koji vodimo razgovor sa istom već predstavlja integralni deo samoodbrane i odnosi se na verbalne veštine koje nam mogu pomoći da do fizičkog napada uopšte ne dođe. Sposobnosti procenjivanja i predviđanja situacija nam omogućuju da racionalno procenimo atmosferu i ponašanje drugih u našoj neposrednoj blizini i na vreme prilagodimo svoje ponašanje ili napustimo konkretnu sredinu kako bi izbegli mogući bilo fizički ili verbalni napad. Usvojena ispravna moralna načela, karakterne osobine i druge kvalitetne psihičke karakteristike kao rezultat formiraće osobu koja nema potrebu da se samopotvrđuje kroz verbalne konflikte ili fizičkom nadmoćnošću i postaje inicijator, a ne onaj ko treba da izbegne problematičnu situaciju. Sve navedeno nikako ne postavlja fizičku stranu samoodbrane u drugi plan. Ovladavanje tehnikama samoodbrane i razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti u skladu sa njima mora biti prioritetan, ali svoju suštinu ovaj trening ostvaruje samo ako je sinhronizovan sa razvojem ostalih dimenzija ličnosti. Takođe moramo biti svesni da bez obzira u kojoj fazi samoodbrane se nalazimo (procenjivanje, predviđanje, verbalni konflikt), uvek moramo biti spremni da odreagujemo na mogući fizički napad. Isto tako, postoje situacije u kojima dolazi do iznenadnih fizičkih napada, gde smo prinuđeni da odmah primenjujemo fizičku silu kako bi se odbranili. U Klubu Samoodbrane „STAV“ aktivnost je usmerena na razvoj svih dimezija ličnosti odnosno na njenu fizičku i psihičku stranu, kako bi se ostvarila suština samoodbrane iz gore navedenog teksta. Bitne razlike između ovih termina pre svega leže u motivima i ciljevima. Istorijski gledano, borilačke veštine su se razvijale kroz tri staleža koji su bili različito motivisani: vojska, vlastela i seljaštvo. Vojska je morala da ovlada odgovarajućim veštinama kako bi bila sposobna da efektivno koristi različito oružje i „gole ruke“ ukoliko je to bilo potrebno, a sve u cilju poražavanja neprijatelja. Vlastela se borilačkim veštinama bavila zbog razvijanja disciplne, samopouzdanja, takođe kako bi se iznad svojih podanika uzdigla i fizičkom superiornošću, a ne samo svojim bogatstvom i položajem i u krajnjem slučaju bila sposobna da se bolje odbrani od pokušaja atentata. Seljaštvo je bilo motivisano potrebom da se odbrani od razbojnika, napada vojske i drugih agresora. Kroz istoriju je bio čest slučaj da je seljacima bilo zabranjeno da nose oružje. Iz tog razloga, oni su razvijali metode borenja „golim rukama“ i oružjem koje su mogli sami da naprave, a koje je često uključivalo oruđa za rad koja su svakodnevno koristili. Sve navedeno upućuje da je svrha borilačkih veština bila ovladavanje tehnikom borenja u cilju njenog korišćenja u borbi, odnosno ratu i u samoodbrani. Iako su postojala takmičenja, ona nikako nisu bila sama po sebi cilj, prioritet je bio da pojedinac nauči da se bori, a ne da postigne uspeh na takmičenju. Promena koja se po nekim izvorima dogodila u IX veku dovela je do fokusiranja borilačkih veština na jedinstvo psihičke, fizičke i duhovne dimenzije ličnosti. U skladu sa tim, osnovni cilj borilačkih veština postao je poboljšanje individue u celini, a ne samo njeno fizičko osposobljavanje za borbu. Vremenom je veliki broj borilačkih veština prerastao u borilačke sprotove. Ovaj transfer je doveo do zamene osnovnog cilja koji je sada orijentisan na postizanje što većeg uspeha na takmičenjima, odnosno savladavanje protivnika vodeći računa o pravilima konkretnog sporta. Neke karakteristike sporta koje omogućuju lakše sagledavanje razlika između termina koje analiziramo su sledeće: - Pravila i mere koje osiguravaju bezbednost takmičara (podloga na kojoj se vrši borba, rukavice, štitnici za različite delove tela, nedozvoljeni udarci, vremensko ograničavanje borbe, prisutnost sudije, doktora...). - Pravila koja omogućuju fer takmičenje (pol, uzrast, težina...) - Pravila koja obezbeđuju što interesantniju borbu za gledaoce (na primer, sudija ne dozvoljava pasivan klinč u boksu i insistira se na borbi, odnosno razmenu udaraca). U borilačkim sportovima, osim svega navedenog, postoji i specijalizacija određenog načina borenja. Na primer u boksu takmičari razmenjuju samo udarce rukama, pritom ne razmišljaju o udarcima nogama, bacanjima, polugama, gušenjima... U džudo-u takmičari nisu opterećeni opasnošću od udaraca bilo kojim delom tela jer su oni zabranjeni i nisu sastavni deo ovog sporta. Takođe ono što karakteriše većinu borilačkih sportova je treniranje samo onih tehnika koje im mogu pomoći da ostvare što bolji sportski rezultat po određenim pravilima u tom sportu. Drugim rečima, jedan bokser neće trošiti svoje vreme na učenje tehnika bacanja koja se koriste u džudo-u jer u njegovom sportu ona nemaju praktičnu primenu. Danas nije redak slučaj da se u sportu zapostavlja vaspitni i moralni segment, pa često imamo vrhunske sportiste koji su skloni agresivnom i neadekvatnom ponašanju i primenjivanju stečenih sposobnosti u negativnom kontekstu. Iz svega navedenog se jasno vide razlike između motiva, ciljeva i drugih osobenosti borilačkih veština i borilačkih sportova. Neosporno je da će treniranje bilo koje borilačke veštine ili borilačkog sporta i usvajanje tehnika istih na određenom nivou sigurno povećati sposobnost samoodbrane individue koja se njima bavi, ali u najvećem broju slučaja neće u potpunosti ispuniti funkciju samoodbrane. Analizom definicije samoodbrane iz prethodnog potpoglavlja i karakteristika borilačkih veština mogu se uočiti izvesne sličnosti. One se pre svega odnose na zajednički cilj poboljšavanja individue u celini. Segment koji borilačke veštine u određenoj meri odvaja od samoodbrane u savremenom društvu je priroda njenih tehnika borenja. U pojedinim veštinama ovladava se tehnikama korišćenja oružja čije je nošenje u današnje vreme zakonski zabranjeno, samim tim praktičnost posedovanja tih tehnika u samoodbrani je znatno umanjena. Veliki broj tehnika samoodbrane „golim rukama“ u borilačkim veštinama je zasnovano na napade sa oružjem koje se u to vreme koristilo, i kao takve imaju relativnu primenu. Takođe, u vreme kada su se pojedine borilačke veštine razvijale nije bilo zakonske regulative koja bi nekog teretila zbog prekoračenja samoodbrane, pa ni tehnike nisu bile ograničene nivoom brutalnosti, koja bi danas gotovo sigurno donela niz negativnih posledica napadnutoj osobi posle uspešne odbrane primenom neke takve tehnike. Naravno da u borbi za život nema mesta za razmišljanje o zakonima samoodbrane ali osoba mora biti sposobna da pravilno proceni situaciju u kojoj se nalazi (koliko je to moguće pod uticajem stresa, adrenalina, straha...) i uskladi primenu fizičke sile, kako pozitivan ishod u samoodbrani ne bi rezultovao negativnim ishodom u daljem životu pojedinca. Borilački sportovi, za razliku od borilačkih veština, ne dele zajednički cilj sa samoodbranom u poboljšavanju individue u celini. Iako većina ljudi smatra da uključivanje u određenu sportsku organizaciju samo po sebi podrazumeva i formiranje nekih kvalitativnih karakteristika ličnosti pored sticanja određenih fizičkih sposobnosti, to nažalost danas nije slučaj. Vaspitna funkcija velikog broja ovih organizacija je zapostavljena, a motivi uključivanja i insistiranja na treningu istih danas često pogrešni. Velike razlike između sporta i samoodbrane leže i u uslovima u kojima se borba odvija. Ako smo napadnuti „na ulici“ nemamo odgovarajuću zaštitnu opremu, napadač nas sigurno nije izabrao da budemo u njegovoj težinskoj ili uzrasnoj kategoriji. Nema sudije koji će prekinuti borbu. Sve je dozvoljeno, svaki udarac, zahvat, poluga... Šanse da će napadač pristati da se borimo samo udarcima rukama ili da se rvemo bez udaraca ne postoje. Nema doktora koji će nam odmah pružiti pomoć... „Na ulici“ se ne sakupljaju poeni, nego se u ekstremnim slučajevima bori za život! Kao što je već rečeno, treniranje bilo koje borilačke veštine ili borilačkog sporta i usvajanje tehnika istih na određenom nivou, sigurno će povećati sposobnost samoodbrane individue koja se njima bavi. Isto tako je jasno da se samoodbrani u savremenom društvu mora pristupiti kao zasebnoj i složenoj celini koja se ne može poistovećivati sa borilačkim veštinama i borilačkim sportovima, iako poseduje i mora da nastavi održavanje povezanosti sa njima. U Klubu Samoodbrane „STAV“ trenažni proces nije uslovljen odnosno ograničen pojedinim karakteristikama borilačkih veština i sportova iz gore navedenog teksta i kao takav usmeren je na praktičnost u realnim situacijama.Copyright © 2009 by Samodbrana.org. All Rights ReservedKOMBINOVANE BORILAČKE VEŠTINE U CILJU SAMOODBRANE Samoodbrana nam služi kao sredstvo koje nam može pomoći da uspešno izbegenemo, da se odupremo ili u ekstremnom slučaju preživimo nasilnički napad. Kako u realnim situacijama ne postoje nikakve norme i pravila koja definišu načine na koje napadač može da izvrši svoj atak i krajnji limit istog, jasno je da postoji širok spektar napada i situacija u kojima možemo da se nađemo. Iako nasilnički napadi pokazuju određenu pravilnost u pojedinim situacijama, nepredvidljivost i varijabilnost su uvek postojani elementi. Ovakva priroda situacija u kojima smo prinuđeni da upotrebimo samoodbranu, zahteva od iste da se u trenažnom procesu obuhvate različiti segmenti odbrane. Ukoliko se trenažni proces odvija jednostrano, možemo da sa nađemo u scenariju u kome naša uloga aktivne i samoodbrambeno sposobne osobe, prelazi u ulogu statiste, odnosno pasivne žrtve koja se u najboljem slučaju instiktivno brani. Trenutak kada smo fizički napadnuti (ili smo mi zadali „prvi udarac“ na osnovu procene da fizički sukob ne može da se izbegne) definiše početak fizičke samoodbrane odnosno borbe čija je ciljna usmerenost da se odbranimo. Iz tog razloga u podeli koja sledi, u pojedinim segmentima, biće korišćen termin borba, sa prethodno navedenim značenjem. - Borba u stojećem stavu na distanci. - Borba u stojećem stavu u klinču. - Borba u parteru. - Odbrana od iznenadnih napada. Navedena podela nije pokušaj da se tačno definišu i ograniče segmenti samoodbrane, ona samo ukazuje na njenu sveobuhvatnost i kompleksnost. Svi navedeni segmenti su međusobno povezani, zavisni i prelaze jedni u druge. Bez obzira u kom je segmentu samoodbrana započela, ona uvek može da pređe u drugi segment, što je uslovljeno kako našim, tako i napadačevim aktivnostima. Takođe inicijator prelaska borbe odnosno samoodbrane u drugi segment možemo biti mi ili napadač a motivi za to različiti.BORBA U STOJEĆEM STAVU NA DISTANCIBorba u stojećem stavu na distanici se odnosi na odbranu od napadača koji pokušava da nam zada udarce iz stojećeg stava. Kao takva, može se uporediti sa borbom u kik boksu, tajlandskom boksu, odnosno bilo kojim borilačkim sportom u kojem se razmenjuju udarci u stojećem stavu. U realnim situacijama razmena udaraca u stojećem stavu je vrlo česta, bez obzira kako je borba počela i kako se odvija, uvek postoji verovatnoća da se nastavi ili čak završi u ovom segmentu. Sve navedeno zahteva ozbiljan prstup ovom segmentu samoodbrane i čini je neizostavnim delom iste. U pojedinim klubovima borilačkih veština i sportova koji pripisuju sebi epitet samoodbrambenih veština, često je ovaj segment borbe, odnosno samoodbrane zapostavljen, ili čak u potpunosti izostaje. Jedan od razloga za to predstavlja nekritički pristup svome radu koji je često propraćen neiskustvom u realnim situacijama, čime logički izostaje i realno sagledavanje efikasnosti primene određenih tehnika. U pojedinim veštinama se uvežbavaju tehnike odbrane od udaraca koji nisu karakteristični za realne situacije ili bar njihov način izvođenja to nije. Takođe, udarci se ne vežbaju, već se samo simuliraju i „provlače“ kroz određene tehnike, čime se njihova upotrebna vrednost znatno ograničava. Nije redak slučaj da u pojedinim klubovima sparing potpuno izostaje, pri čemu se uvežbavanje tehnike svodi na odbranu od napadača koji je uglavnom statičan i kooperatvian, što u značajnoj meri odstupa od realnih situacija. Negativna kulminacija ovakvog trenažnog procesa se odražava u sticanju lažne sigurnosti i nerealnoj predstavi ličnih sposobnosti. Osnovni elementi u ovom segmentu samoodbrane su: stav i gard, kretanje, kontrolisanje distance, odbrana od udaraca, udarci...BORBA U STOJEĆEM STAVU U KLINČUBorba u stojećem stavu u klinču je sastavni deo velikog broja borilačkih sportova (džudo, sambo, rvanje, muay thai...). Klinč podrazumeva međusobno držanje individua koje ga formiraju u stojećem stavu. Razlike u klinču između borilačkih sportova uslovljenje su prirodom samog borilačkog sporta, odnosno načina borenja u istom, kao i pravilima koja se moraju poštovati tokom takmičenja. Naprimer, u džudo-u, dobra klinč pozicija je usmerena na stvaranje osnove za izvođenje bacanja, dok je u muay thai-u ista usmerena na stvaranje osnove za efektivno zadavanje udaraca. Takođe, priroda klinča je u velikoj meri uslovljena opremom, pa postoje značajne razlike na primer, između džudo-a i rvanja, iako oba sporta imaju gotovo identičnu ciljnu usmerenost klinča u stojećem stavu. U samoodbrani aktivnost napadača u klinču nije ograničena nikakvim pravilima, napadač može iz klinča da zadaje udarce, da pokuša da nas obori ili nešto sasvim treće. Odsustvo pravila i ograničenja u realnim situacijama omogućuje kako napadaču, tako i nama, široki spektar defanzivnih i ofanzivnih aktivnosti u klinču. Klinč u samoodbrani mora da bude nezavistan od odeće koju nosi napadač, odnosno načini na koji ostvarujemo klinč i izvodimo tehnike iz istog, moraju da imaju jednaku efikasnost bez obzira da li je napadač u jakni ili majici bez rukava. U samoodbrani klinč je često rezultat borbe u stojećem stavu na distanci. Klinč predstavlja instiktivnu defanzivnu reakciju čoveka od udaraca i kao takav je vrlo čest u realnim situacijama. Inicijator klinča može biti napadač, ali i osoba koja se brani, a motivi ostvarivanja istog različiti (zadavanje udaraca, obaranje protivnika...). Borba u stojećem stavu u klinču se može završiti u istom (na primer efikasnim udarcima), nastaviti se u borbi u stojećem stavu na distanci ili u borbi u parteru (posle primene određenih tehnika bacanja ili obaranja). Ovo borbi u stojećem stavu u klinču, daje varijablini karakter u smislu njegove mogućnosti da bude početna, prelazna ili završna faza samoodbrane i kao takav ne sme biti zapostavljen u trenažnom procesu iste. Osnovni elementi u ovom segmentu samoodbrane su sledeći: borba za dominantnu poziciju u klinču, obaranja, bacanja, udarci iz klinča...BORBA U PARTERUBorba u parteru (borba ležeći ili klečeći na “zemlji”) je, kao i borba u stojećem stavu u klinču, sastavni deo pojedinih borilačkih sportova (džudo, sambo, rvanje, jiu-jitsu...). Razlike u parternoj borbi između borilačkih sportova uslovljenje su prirodom samog borilačkog sporta i pravilima koja se moraju poštovati tokom takmičenja. U realnim situacijama odsustvo pravila omogućuje napadaču razne aktivnosti u parteru, mada se one iako imaju varijabilni karakter, često odvijaju po određenom šablonu. Borba u parteru je najčešće rezultat izvedenog obaranja ili bacanja, sa naše strane ili od strane protivnika. U slučaju da smo mi efikasno izveli obaranje ili bacanje, najčešće ćemo ostvariti dominantnu poziciju, a ukoliko je protivnik oborio nas, najčešće ćemo ostvariti podređenu poziciju. Bacanje ili obaranje ne mora uvek da bude uvod u borbu u parteru, često u realnim situacijama, podloga i objekti koji se nalaze u neposrednoj sredini mogu da utiču na gubitak ravnotežnog položaja, saplitanje i padove, kako nas tako i napadača. U realnim situacijama najveći broj borbi pre ili kasnije “završi na zemlji”, odnosno pređe u borbu u parteru, što ovaj segment samoodbrane postavlja kao i ostale neizostavnim u njenom trenažnom procesu. Osnovni elementi u ovom segmentu samoodbrne su: kontrole dominantnih pozicija, bežanja iz podređenih pozicija, poluge, gušenja...ODBRANA OD IZNENADNIH NAPADAU realnim situacijama veoma je čest slučaj da individue budu iznenada napadnute najrazličitijim napadima i različito motivisanim napadačima. Iznenadni napad može uslediti u toku razgovora sa osobom koja je do tog trenutka bila samo potencijalni napadač u fizičkom smislu ili napad može uslediti bez ikakve predstave o potencijalnoj opasnosti, kada smo okrenuti napadaču leđima ili bokom, odnosno kada postoji potpuno odsustvo vizuelnog kontakta sa napadačem. Postoji veliki varijabilitet napada kojima možemo biti iznenada napadnuti (udarci, zahvati, hvatovi, obuhvati, gušenja, razne kombinacije ovih...), ali isto tako realne situacije karakteriše manje ili više šablonsko ponašanje napadača, odnosno postoji određeni broj napada koji se najčešće ispoljava. Bez obzira o kojem je napadu reč, napadač uglavnom pokušava da nas postavi u podređenu poziciju, odnosno da ostvari određenu prednost, kako bi nastavio svoju agresorsku aktivnost, a naš primarni cilj je da se oslobodimo iz te pozicije, odnosno da neutrališemo njegovu inicijativu i odbranimo se. Tehnike koje se koriste u samoodbrani u ovom segmentu moraju imati visok nivo primenjivosti u najrazličitijim situacijama. Iznenadne napade karakteriše naglo uvođenje organizma u stresnu situaciju, zato odbrana mora biti jednostavna i efikasna. U realnim sitacijama, ni jedna tehnika odbrane ne može da rezultuje uvek istim odgovorom napadača na primenjenu tehniku. Shodno tome, svestranost u samoodbrani, odnosno obuhvatanje svih segmenata u trenažnom procesu iste, je neophodan faktor, kako bi bili sposobni da održimo samoodbrambenu gotovost, bez obzira na reakcije napadača. U Klubu Samoodbrane „STAV“ trenažni proces obuhvata sve segmente samoodbrane i kao takav ima oblik kombinovanih borilačkih veština stavljen u funkciju samoodbrane. Osnovni cilj kluba je da se svakoj individui koja se uključi u njegov trenažni proces poveća sposobnost samoodbrane (i u fizičkom i u psihičkom smislu), bez obzira na njene sposobnosti i predispozicije. Kroz opuštenu i prijatnu trenažnu atmosferu klub je usmeren na učenje individua da treniraju “zbog sebe” i da napreduju u skladu sa svojim mogućnostima. Postizanje uspeha na takmičenjima, medalje, diplome, pojasevi nisu ciljevi ovog kluba i ne postoje čak ni opciono u njemu, jer odstupaju od principa samoodbrane. Svi smo različiti i zato je nivo sposobnosti koji možemo da postignemo drugačiji za svakoga. U samoodbrani nema mesta za selekciju ili bilo kakvo rangiranje na osnovu sposobnosti, samoodbrana mora biti dostupna svakome, a jedina selekcija se vrši na osnovu spremnosti da se prihvati samoodbrana u celini odnosno njena fizička i psihička strana. Ćeran Petar. (2011).ZNAČAJ PRAVILNOG PRISTUPA SAMOODBRANI U SAVREMENOM DRUŠTVU Rizik da nas neko napadne je prisutan gotovo svaki dan i u gotovo svakoj situaciji. Iako ova rečenica deluje paranoično, ne može se osporiti njena istinitost i realnost. U svetu se na dnevnom nivou dešavaju napadi poput silovanja, uličnih pljačkanja, provala u kuće ili stanove, fizički i verbalni napadi nasilnih osoba različitog tipa i različito motivisanih... Svi su potencijalne žrtve, ali izjave poput „Meni to ne može da se desi“ ili „Baš će se meni to desiti“ nažalost odražavaju način razmišljanja većine ljudi odnosno njihovu nesposobnost i nezainteresovanost da se bave problemima drugih, sve dok ti problemi ne postanu i njihovi. Moralni deficit i mutacija društva u jednu nestabilnu masu koja polako gubi sposobnost razlikovanja dobrog od lošeg, moralnog od nemoralnog, ispravnog od neispravnog, dovodi do povećanja nasilja i agresivnosti u svim segmentima življenja i u svim uzrasnim dobima. Naučno-tehnološki razvitak doneo je čovečanstvu mnoge promene, kako pozitivne - tako i negativne, između ostalog, zahvaljujući ovom razvoju danas je ljudima omogućen pristup i razmena ogromne količine informacija. Nažalost, među sadržajima koji su dostupni nalazi se veliki broj istih koji u sebi sadrže elemente nasilja, nemorala i drugih negativnih elemenata koji utiču na podsticanje takvog ponašanja. Sve navedeno opravdanje nalazi u pokušaju da se objasni složenost samog akta napada, bilo fizičkog ili verbalnog. Naime, razlog napada se ne može objasniti niti razumeti analizom i interpretacijom događaja koji su se dogodili neposredno pre, u toku ili posle ataka na određenu individuu ili grupu. Nasilničko, siledžijsko i drugi srodni oblici ponašanja predstavljaju rezultat sveukupnog formiranja ličnosti. Tokom celog života individua je izložena uticajima sredine koja je okružuje. Veliku ulogu u formiranju ličnosti ima porodica, od čijeg uticaja u ranim fazama razvoja će u velikoj meri zavisiti kako će individua reagovati na nadražaje koje prima iz ostalih izvora (škola, razne društvene i sportske organizacije, televizija, radio, internet...). Na bazi usvojenih moralnih vrednosti, izgrađenog karaktera i stečenog znanja, pojedinac će obrađivati spoljašnje informacije i izgraditi određenu predstavu o svetu u kojem živi, o ispravnim i neispravnim postupcima u određenim situacijama i moralnim načelima uopšte. Izneta materija se može kompresovati kroz sledeći primer: Osoba hoda ulicom, zazvoni joj mobilni telefon. Prilikom javljanja na telefon napadač je iznenada jednom rukom hvata za ruku u kojoj drži telefon, a drugom udara. Napadnuta osoba pada dok napadač beži sa svojim plenom, odnosno telefonom. Jasno je da razlog napada nije bio telefonski poziv niti pokret ruke koji je osoba načinila prilikom javljanja na isti. Napad je bio fizički oblik kulminacije nekvalitetno formirane ličnosti napadača, odsustvo etike, morala, savesti i nesposobnost da se kritički pravilno pristupi analizi ličnih postupaka. Sve ovo ne pokušava i ne može da opravda fizičko, psihičko ili bilo koji drugi vid nasilja jedne osobe nad drugom. Ovim se samo ističe da se analiziranje napada ne može svesti samo na fizičku stranu istog, i da je sama pojava mnogo složenija. Razumevanje ovakvog pristupa problematici logički nadovezuje da se samoodbrana ne može i ne sme svesti samo na fizički deo, odnosno samo na sticanje odgovarajućih motoričkih umenja i navika tj. tehnika samoodbrane koje će nam pomoći da u datoj situaciji pravovremeno i pravilno odreagujemo, kako bi zaštitili sebe ili nekog drugog. Savremeno društvo u kojem živimo, prezasićeno negativnim uticajima iz različitih izvora, iziskuje da se posebna pažnja posveti usmerenom razvoju svih dimenzija ličnosti. Kako bi za krajnji rezultat individua bila sposobna da pravilno filtrira informacije koje prima, da bude intelektualno i karakterno osposobljena za suprostavljanje negativnim uticajima i da u prvom redu izbegava konfliktne situacije i pozitivno utiče na osobe oko sebe, a takođe da bude sposobna da fizički odreaguje ukoliko je to potrebno.novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad novi sad SAMOODBRANA MMA FIGHT BORABA BORENJE BORILACKA VESTINA BORILACKE VESTINE TUCA PRIDE STRIKEFORCE UFC MIXED MARTIAL ARTS JU JUTSU JIU JITSU JUDO SAMBO BOKS BOX KICK BOX MUAY THAI TAJLANDSKI BOKS KARATE AIKIDO POLUGA POLUGE GUSENJE GUSENJA RVANJE